Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:17237
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:13271
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:652
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:1267
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časopis Povrtarski Glasnik
 •  [svi tekstovi]

REZIDBA PARADAJZA ZA DOBIJANJE BILJKE
ODGOVARAJUĆE STRUKTURE I DOBROG ZDRAVSTVENOG STANJA

Odgovarajuća bujnost i otpornost biljaka paradajza skoro uvek garantuju visok i kvalitetan rod. Međutim, brz porast biljaka može dovesti i do određenih problema.

Tokom prvog meseca, svi šećeri koje biljka proizvede troše se za vegetativni porast. U ovoj razvojnoj fazi biljke paradajza rastu veoma brzo pri čemu se njihov habitus dvostruko povećava svakih 12 do 15 dana. U jednom momentu biljke počinju da stvaraju više šećera nego što vršni pupoljak može da potroši, pa dolazi do formiranja novih bočnih grana i pojave cvetova. U ovom momentu je obično formirano 10-13 listova, a visina biljke iznosi od 30-45 cm. U narednih nekoliko nedelja promeniće se izgled čitave biljke. Ako se paradajz gaji bez naslona, biljka će poleći pod težinom plodova koji rastu. Čim se glavna stabljika nađe u horizontalnom položaju, povećava se i broj bočnih grana. Ukoliko se ostavi u ovom položaju, bujna indeterminantna sorta paradajza će veoma brzo zauzeti površinu od jednog kvadratnog metra sa čak 10 glavnih stabljika dužine i po 90-150 cm. Do kraja vegetacione sezone stvoriće se neugledan splet stabljika sa mnoštvom simptoma različitih bolesti.

Slika 1: Odstranivanje donjih listova paradajza.

Slika 1

Rana rezidba podstiče pojavu snažnih stabljika. Ukloniti sve vodopije i listove ispod prvih cvasti. Drugu stabljiku treba pustiti da raste od internodije tik iznad najniže postavljene cvasti, a treće stabljike od druge internodije iznad cvasti.

Pri gajenju paradajza, osnovni cilj jeste postići maksimalan efekat fotosinteze, a rizik od pojave bolesti svesti na najmanju moguću meru. Najbolji način za postizanje ovog cilja jeste da svaki list dobije dovoljno prostora i da mu se omogući da se izdigne od površine zemlje. Ako je biljka položena po zemlji ili ako je habitus previše gust, veliki broj listova ostaće zasenjen i proizvodiće mnogo manju količinu ugljenih hidrata. Ako list koristi više ugljenih hidrata nego što je u stanju da ih stvori požuteće i otpasti. Orezana biljka paradajza sa osloncem daće krupnije plodove dve do tri nedelje ranije od one koja je položena.

Na pravilno orezanoj biljci paradajza koja ima oslonac svi listovi biće izloženi sunčevoj svetlosti. Najveća količina proizvedenih ugljenih hidrata usmeriće se ka plodovima u razvoju, s obzirom da je jedina konkurencija plodovima samo vršni pupoljak. Rezultat će biti krupni plodovi koji će se ravnomerno uvećavati do prvih mrazeva. Ako se dozvoli porast većeg broja stabljika izvestan deo proizvedenih ugljenih hidrata usmeriće se ka vršnim pupoljcima novih stabljika. I pored toga razvoj plodova, iako se usporava, nikada ne prestaje i rezultat je skoro stalno plodonošenje tokom čitave sezone. Uopšte, što je više stabljika, to je više i sitnih plodova koji se u većem broju pojavljuju pogotovo krajem sezone. (poslednje se u mnogo manjoj meri odnosi na determinantne sorte zbog njihovog skraćenog vegetacionog perioda i jasnije definisanog perioda plodonošenja pa ove sorte traže rezidbu slabijeg intanziteta).

Pravila:
podići biljke sa zemlje;
dati biljkama dovoljno prostora;
nikada ne orezivati ili vezivati biljke dok su listovi vlažni.

Orezivanje takođe utiče na zdravstveno stanje biljaka. Listovi orezane biljke koja ima oslonac brže se suše, tako da bakterije i gljive koje su uzročnici bolesti imaju manje mogućnosti da se šire. Pored toga, čestice zemlje u kojima se mogu naći zemljišni patogeni teže dospevaju na biljke sa osloncem. Stoga, na listovima uspravnih biljaka ređe će se javljati simptomi bolesti, a na plodovima trulež zbog toga što su njihovi listovi suvlji a na plodovima nema zemljišnih patogena.

Način na koji se vrši orezivanje i formiranje oblika biljke paradajza uticaće na razmak sadnje kao i na odabir oslonca. Ne postoji pravilan način, već samo nekoliko mogućih metoda.

UTICAJ BOČNIH STABLJIKA NA BUJNOST

Kako biljka paradajza raste, iz mesta spajanja listova i stabljike počeće da se formiraju bočni izbojci, odnosno vodopije. Ukoliko se ostave, vodopije će rasti isto kao i glavna stabljika i na njima će se formirati cvetovi i plodovi.

Vodopije se formiraju u spratovima, od podnožja ka vrhu biljke. Što su bliže vrhu biljke, vodopije će biti slabije, zbog toga što se koncentracija ugljenih hidrata smanjuje ka vršnim delovima stabljike. Sa druge strane, bočni izdanci koji se javljaju ispod prve cvasti ugroziće snagu glavne stabljike. Na biljci paradajza sa više stabljika sve one treba da budu približno iste jačine, s tim što glavna stabljika uvek treba da bude najsnažnija s obzirom da ona mora da obezbedi hranu za čitavu biljku u narednih pet ili šest meseci.
Ovo se može postići na sledeći način:
Na biljkama ne treba da bude bočnih stabljika ispod prve cvasti. Kada se orežu na jednu stabljiku i ostave da stoje bez oslonca, biljke paradajza će razviti snažne glavne stabljike. Da bi se glavna stabljika ojačala, treba ukloniti sve vodopije i ne vezivati biljku sve do pojave prvih cvetova.

Slika 2: Odstranivanje lista u pazuhu biljke.

Slika 2

Determinantnim sortama paradajza nije potrebno nikakvo orezivanje osim uklanjanja svih vodopija ispod prve cvasti, s obzirom da jača rezidba neće imati uticaja na bujnost biljke ili veličinu plodova. Ako se na determinantnim sortama obavi bilo kakva rezidba iznad prve cvasti, odbaciće se svi plodovi koji bi se inače formirali na tom delu.

Indeterminantne sorte paradjza mogu imati jednu ili više stabljika, a uglavnom se preporučuju četiri. Što je manje stabljika, to je manje i plodova, ali oni su krupniji a sama biljka zauzima manje prostora. Kod biljke sa većim brojem stabljika treba pustiti drugu stabljiku da počne da raste iz prvog kolenca iznad prvog ploda, treću stabljiku treba pustiti iz drugog kolenca iznad prvog ploda i tako dalje. Ako se grananje podstiče što bliže prvom plodu to znači da će te bočne stabljike biti bujne, ali neće predstavljati konkurenciju glavnoj stabljici.

Indeterminantne i determinantne sorte

Indeterminantne sorte paradajza rastu dok god traje vegetaciona sezona. Ove biljke formiraju stabljike, listove i plodove sve dok ne uvenu.

Determinantne sorte paradajza formiraju samo određeni broj stabljika, listova i cvetova koji odgovara njihovoj genetskoj predispoziciji. Razvoj ovih biljaka odvija se po unapred definisanom redosledu. Prvo je tu primarna vegetativna faza tokom koje se formiraju sve stabljike, većina listova i nekoliko plodova. Sledi faza punog cvetanja i dostizanja maksimalne veličine listova. Na kraju je faza nalivanja plodova u kojoj nema nikakvog vegetativnog porasta. Dok plodovi sazrevaju, listovi venu i opadaju. Komercijalni proizvođači više vole ove sorte s obzirom da dozvoljavaju mehanizovanu berbu u jednom navratu, a glavna prednost gajenja ovih sorti na otvorenom je mogućnost rane berbe.

Polu-determinantne sorte, kako im samo ime kaže su negde između dva prethodno opisana tipa. Iako ne postoji veliki broj ovih sorti, jedan od najpopularnijih hibrida "Selebriti", spada upravo u ovu kategoriju. Preporučuje se da broj stabljika kod ovih sorti bude tri do četiri.

Jednostavni način rezidbe i rezidba "Misuri" tipa

Kod jednostavne rezidbe treba ukloniti čitavu vodopiju u osnovi. Kod rezidbe tipa "Misuri" treba pincirati samo vrh vodopije.

Postoje dva načina orezivanja vodopija koje se ne ostavljaju za stabljike. Najjednostavnije je u potpunosti ih pincirati (zalomiti) – ovakvo orezivanje označava se kao "jednostavno" i treba ga obaviti dok je vodopija još mlada i puna vode. Vrši se tako što se vodopija uhvati između palca i kažiprsta i savija gore-dole. Vodopija bi trebalo da se odlomi, a mala rana koja ostane će brzo zaceliti. Vodopiju ne bi trebalo seći nožem ili makazama s obzirom da se rez može veoma lako inficirati. Međutim, ako vodopija postane previše tvrda i kožasta da se odlomi, preporučuje se korišćenje noža.

Kod orezivanja tipa "Misuri" treba odlomiti samo vrh vodopije i ostaviti jedan do dva lista. Prednost ovog načina je u tome što se biljci ostavlja veća lisna površina za obavljanje fotosinteze i to što su plodovi zaštićeni od ožegotina od sunca. Nedostatak ovog naćina je što će se duž bočnih stabljika neizbežno javiti nove vodopije, koje će kasnije povećati obim posla oko orezivanja.

Ovaj tip orezivanja obavezno se primenjuje kada stvari izmaknu kontroli. Kada se jave velike vodopije, bolje im je samo zalomiti vrhove nego ih odseći čitavom dužinom do glavne stabljike - ako se pojavi neka bolest simptomi će ostati daleko od stabljike. Pored toga, uklanjanje vršnog dela je manji šok za biljku nego uklanjanje bočne stabljike u dužini od 30 ili više centimetara.

Tokom toplih letnjih meseci vodopije se veoma brzo razvijaju. Stabljike koje počnu da se formiraju ovako kasno tokom vegetacije biće uvek tanke i dugačke i davaće sitne plodove, pa im treba zalomiti vrhove.

Kako privezati stabljiku paradajza

Postoje dva razloga zbog kojih se biljke paradajza vezuju, a time I dva načina ovog postupka. Glavnu stabljiku treba usmeriti da raste uspravno tako što će se labavo privezati vezom u obliku osmice. Da bi se napravio oslonac plodovima koji sazrevaju, treba napraviti veliku petlju preko grozda plodova I privezati vezivo za potporu oko 15-25 cm iznad grozda. Obmotati vezivo dva puta oko potpore i čvrsto ga privezati tako da ga plodovi ne povuku svojom težinom.

Čim počne cvetanje, sve stabljike trebe privezati za naslon. Iako su bujne, biljke se veoma lako mogu oštetiti, pa treba voditi računa o tome kako se i čime vezuju. Tekstilne pantljike su zgodne za ovu svrhu pod uslovom da nisu stare i pohabane. Trake od najlon čarapa najmanje oštećuju biljke, ali one nisu biorazgradive. Pantljika treba da bude široka najmanje 30 mm da se ne bi urezala u stabljiku.

Postoje dva načina vezivanja.
Jedan način služi za usmeravanje porasta biljke nagore, a drugi način je potporni i služi da se biljka održi uspravnom. Vršnih 30 cm glavne stabljike je pun vode i lako se lomi, pa ga treba lagano usmeriti na gore. To se radi tako što se kratka pantljika obmota oko sredine glavne stabljike, ukrsti i labavo priveže za potporu. Ovakva sveza oblika osmice smanjuje rizik od toga da se na nežnoj stabljici jave povrede u dodiru sa potporom.

Duž stabljike će se formirati plodovi. Ako prethodno napravljene veze ostanu labave, težina ploda će ih svući duž potpore, a stabljika će se pre ili kasnije poviti. Na sreću, kako stabljika postaje starija, ona dobija na čvrstini i tokom formiranja plodova ona će moći da podnese čvršću vezu. Kako bi se privezao grozd plodova koji se nalivaju i dobijaju na težini, dužu pantljiku od 30-45 cm treba uvrnuti oko potpore, neposredno iznad grozda plodova i napraviti podvezak. Zatim ga lagano povući na gore tako da preuzme težinu koju nosi stabljika. Pantljiku dva puta obmotati oko potpore i čvrsto je vezati 15-25 cm iznad mesta na kome je ona vezana za stabljiku. Da bi se sprečilo da pantljika sklizne, treba napraviti čvor ispod mesta gde je ona privezana za potporu.

Poslednje orezivanje u sezoni

Oko 30 dana pre prvog mraza predstoji još jedan zadatak: biljkama treba prekratiti vrhove, da bi se poslednjim plodovima koji su zametnuti pružila prilika da sazru. Uklanjanjem vrhova ugljeni hidrati će se usmeriti ka plodovima. Ovaj postupak, koji je poslednji u vegetacionoj sezoni može biti od presudnog značaja za dobijanje zrelih plodova, nasuprot tvrdim i zelenim plodovima koji se beru na brzinu i kasnije trule u vrećama do čega dolazi ako se ovo poslednje orezivanje ne obavi.

Slika 3: Vezivanje paradajza - kolac je uvek okrenut prema severnoj strani.

Slika 3

Postavljanje potpora i razmak sadnje

Vrsta potpore koja će se koristiti i razmak sadnje koji će se primeniti zavisiće od broja stabljika koje će biti prisutne na biljci.

Žičane mreže koriste se kod biljaka sa tri do pet stabljika, i skoro uvek kod determinantnih sorti. Idealno bi bilo da mreža bude od galvanizovane žice visine oko 1,5 m, sa otvorima od najmanje 10 cm u prečniku tako da može da se provuče ruka i ubere paradajz. Od mreže širine 1,2 m napravi se cilindar prečnika oko 40 cm. Treba ga učvrstiti pomoću žice i dva potporna štapa od kojih je jedan dugačak najmanje 1,8 m. Štapove postaviti oko nedelju dana posle sadnje, a žičane mreže oko biljaka tek kada se formiraju prvi plodovi, kako bi se pojednostavilo uništavanje korova i orezivanje. Biljke u žičanim cilindrima treba da budu međusobno udaljene u dužini od oko dve trećine najveće visine koju tokom rasta dostignu.

Isti materijal koristi se i za postavljanje žičane ograde, koja je najpogodnija za biljke sa jednom ili dve stabljike. Da bi se dobila dobra i stabilna ograda treba postupiti na sledeći način: na svakih 1.2 m postave se štapovi visine 1.8 m. Jedan kraj štapa provući kroz prorez u poslednjem redu žičane mreže pa ga utisnuti u zemlju do dubine oko 10 cm, a zatim štap uspraviti. Biljke sa jednom stabljikom treba saditi sa razmakom od 60 cm. Ako se biljke sade po cik-cak rasporedu (jedna sa jedne, druga sa druge strane ograde), odstojanje se može smanjiti za 15 cm. Žičanu ogradu treba uspraviti pre sadnje.

Štapovi kao potpore dobri su za biljke sa jednom do četiri stabljike. Koriste se hrastovi ili kedrovi štapovi prečnika 2.5x2.5 cm, visine 1,8 m, zašiljeni na jednom kraju. Štapove utisnuti u zemlju na dubinu od 20-30 cm, u zavisnosti od tipa zemljišta (ako je peskovito, štap treba da ide na veću dubinu). Da bi se izbegla oštećenja korena, štapove postaviti nedelju dana posle sadnje. Biljke sa jednom stabljikom saditi na međusobnoj udaljenosti od 45 cm, sa dve stabljike na 60 cm, a one sa tri ili četiri stabljike saditi na 90 cm.

Kalemljenjem paradajza , na posebne podloge, dobijamo izuzetno snažan korenov sistem otporan prema uvenužima, začepljenju sprovodnih tkiva, nematodama. Ovaj, sve popularniji način gajenja biljaka na zapadu, daje zdraviju i sigurniju proizvodnju, povećanje prinosa, izjednačen kvalitet plodova tokom cele godine.Veća masa korenovog sistema doprinosi njegovoj većoj aktivnosti i moguća je ranija sadnja u hladnija zemljišta.

Slike 4,5,6 i 7: Postupak kalemljenja paradajza.

Slika 4
Slika 5
Slika 6
Slika 7
BASF - hemijska industrija
BASF - hemijska industrija
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu